Tunel Prenj će postati ključna komponenta Koridora 5C, igrajući značajnu ulogu u povezivanju južnog i sjevernog dijela Bosne i Hercegovine autoputem. Ovaj projekat obećava brži pristup i unapređenu transportnu povezanost, ali i nosi sa sobom značajne tehničke izazove.
Preduzeće Autoceste Federacije Bosne i Hercegovine (AC FBiH) ističe da će izgradnja tunela Prenj biti jedan od najtežih građevinskih projekata u historiji zemlje. Ovaj građevinski poduhvat će biti podržan od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicijske banke (EIB) koji će obezbediti po 300 miliona eura finansijske podrške za izgradnju tunela i prilaznih dionica, ukupno 600 miliona eura.
Manuela Naessl, direktorica EBRD-a u Bosni i Hercegovini, naglašava važnost ovog projekta za povezivanje zemlje i poboljšanje transportne infrastrukture. Ona takođe ističe podršku Evropske unije u ovom procesu.
Izgradnja cijelog Koridora 5C je finansirana povoljnim kreditima EBRD-a i EIB-a, kao i bespovratnim sredstvima Evropske unije. Do sada, EBRD je obezbedio kredite u iznosu od 821 milion eura, dok je Evropska unija obezbedila 570 miliona eura bespovratne pomoći u vidu investicionih grantova i tehničke pomoći.
Tunel Prenj će biti ključna tačka na autoputu između Konjica i Mostara. Sa dužinom od 10,9 kilometara, biće najduži tunel na Koridoru 5C, deveti najduži u Evropi i trideseti najduži na svetu. Procenjuje se da će izgradnja trajati šest godina i koštati oko 400 miliona eura.
Najveći izazovi u izgradnji Tunela Prenj uključuju geološke i hidrogeološke faktore, s obzirom na planinski masiv i prisustvo podzemnih voda, jezera, pećina i kaverni. Ventilacija će biti poseban izazov zbog dužine tunela.
Ovaj projekt će značajno smanjiti vreme putovanja između Sarajeva i Mostara sa dosadašnjih 120 minuta na samo sat vremena. Pored toga, Bosna i Hercegovina će postati važna tranzitna zemlja koja povezuje Evropu, pridonoseći boljoj transportnoj povezanosti i ekonomskom razvoju.
Koridor 5C će povezati više zemalja, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Mađarsku, Sloveniju i druge evropske države, čime će se poboljšati regionalna i međunarodna trgovina i ekonomska saradnja.
Ovaj infrastrukturni razvoj će doprineti boljoj povezanosti zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom i olakšati transport putnika i tereta širom regiona.
Ostavite komentar